O komprimovanom vazduhu
Šta se događa kad sabijamo vazduh?
Komprimovani vazduh je čist, bezbedan, jednostavan i efikasan. Kada se komprimovani vazduh koristi kao pogonsko sredstvo nema opasnih izduvnih gasova niti drugih štetnih proizvoda. On ne sagoreva i ne zagađuje okolinu.
Kada kompresor mehanički sabija vazduh atmosferskog pritiska, promena pritiska vazduha sa 1 bara (atmosferski pritisak) na viši pritisak (do 414 bara) određena je zakonima termodinamike. Oni kažu da porast pritiska dovodi do porasta temperature, tako da se sabijanjem vazduha stvara proporcionalan rast temperature. Bojlov zakon kaže da ako neku zapreminu gasa (u ovom slučaju vazduha) tokom sabijanja prepolovimo, tada će se pritisak udvostručiti. Šarlov zakon kaže da se zapremina gasa menja srazmerno njegovoj temperaturi. Ovi zakoni kažu da su pritisak, zapremina i temperatura srazmerni, ako se promeni jedna vrednost, promeniće se i ostale prema sledećoj jednačini:
 |
(P1 V1)/ T1 = (P2 V2)/T2 gde je P pritisak, V zapremina, a T temperatura gasa. 1 je početno stanje pre promene, a 2 je krajnje stanje nakon promene. |
Kada se to primeni na kompresor, zapremina (ili protok) i pritisak vazduha se mogu regulisati i povećavati do odgovarajućeg nivoa na kome se vazduh koristi. Komprimovani vazduh se najčešće koristi u opsegu pritisaka od 1 do 414 bara (14 do 6004 PSI) pri brzinama protoka od 0,1 m3 (3,5 CFM – kubnih stopa u minutu) naviše.